Ljeto i gužve na putu su dva neodvojiva pojma. Vrije me raspusta, odmora, put ka moru, ili povratak. Prvo ugodna vožnja, a onda nekon nekog vremena zastoj, čekanje, a nakon toga vožnja korak po korak, ili "štapajuči se" (stockend), kako se to kaže u njemačkom jeziku. A kad zastoj potraje, putnici se lagano izvlače iz automovila,, da protegnu noge. I ako se ima šta pogledati, da bace ne neku znamenitost, kraj koje se obično proleti sa nekoliko sekundi. Poznate su nam slike iz pedesetih i šezdeseti sa naših puteva, pogotovo u kanjonu Neretve, ili uz Bradinu.
Ovdje pogled na jedan zastoj u Alpama iz 1969. i pogled na ono što se ne vidi na slici, a tu je u blizini...
Katastrofalne oluje su nam ponovo jasno stavile do znanja: prelazak Alpa, pogotovo ako ga planirate automobilom, delikatan je poduhvat, podložan svim vrstama smetnji. Ako svi turisti tada voze, najvjerovatnije će doći do gužve. Ovo nije bilo drugačije ni 1960-ih, uprkos manjoj gustoći automobila. Tada je promet bio pojačan na glavnom putu, autoput još nije postojao. Neuralgična tačka bio je kanjon Schöllenen. Pregrijani motor ili nesreća mogli su zaustaviti saobraćaj, nije bilo mjesta za trake za vanredne situacije. Uostalom, činilo se da su ljudi tada imali veću potrebu i želju u da uživaju u pogledu, ili da naprave nekoliko koraka nego na autoputu.
Dužina kolone nije poznata. U svakom slučaju, to nije bio rekord. Za Švicarsku je rekord postavljen u zimu 1995. godine, kada su snijeg i početak godišnjih odmora izazvali gužvu od 53 kilometra na njihovom autoputu A1. Iz međunarodne perspektive, to je “sitnica”: najduža saobraćajna gužva. od176 kilometara, bila je između Pariza i Liona 1980. godine i, vremenski mjereno, u Kini 2010. godine, sa trajanjem dvanaest dana. Toliko dugo nije trajalo u kanjonu Schöllenen.
Inače, saobraćaj je stajao - kako i datum kaže – u pravcu sjevera. Ovo je takođe jedan od poznatih zakona saobraćajnih gužvi tokom ljetnih raspusta: ko stane na polasku, obično to čini i na povratku.
(nzz)
Uz temu:
Schöllenen (reto-romanski: La Scalina) je kanjon u švajcarskom kantonu Uri. Rijeka Reuss teče kroz kanjon od opštine Andermatt na jugu do Göschenena na sjeveru. Poznati Đavolji most vodi preko rijeke u gornjem dijelu klisure, kao i obnovljeni Häderlisov most kod Göschenena. Divlji klanac Schöllenen oduvijek je bio teška prepreka za savladavanje na ruti preko prijevoja Gotthard, koji povezuje kanton Uri sa Tessinom. Pretpostavlja se da su oko 1200. godine Walseri iz Urserentala, do kojeg se može doći samo na sjever preko Bäzberga, prvi put omogućili pristup klisuri izgradnjom staze za mazge sa nekoliko mostova, što je za ono vrijeme bilo smjelo i predstavljalo je značajan korak u razvoju Švajcarske.
Na slikama:
-zastoj na putu 1969. godine.
-Schöllenen, 1934 i 2024.
-Kanjon sa drvenim mostom, stari crtež
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen