Doveo je, kaže, da joj malo 'udare' kakvu infuziju. Nije znao da će ostati sa infuzijom. Spustio joj žute papuče pored kreveta, nacicao ih da samo uskoči u njih i kaže: 'Teško mi dišeš, ali već danima se nešto kofrčiš.'
Ona ima slabo srce, jedva diše i već se 7 dana nadala da će proći. A ne prolazi. Ne može ni dva koraka bez da joj srce istrči dva maratona.
Nakon EKG-a i katetera, koje je ispred vrata uredno sačekao da joj nariktaju, držeći samo prazan ceker u rukama, kao da je krenuo na pijacu, a ne u bolnicu... Uđe u sobu, nageo se i tiho joj reče: 'Zumro, odoh ti ja sad. Polako diši.'
Ona njemu u punom dahu i bez pauze: 'Imaš pite u rerni, pa hajd sad...'
Eee ovakvu bih ja... Nekakvu ljubav.
Nadam se da je bila zeljanica.
Bukvalna.
(Damir/preuzeto sa :Priče iz sehare)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen