“Mi smi razmišljali, nismo pitali
Google
Internet je pušten u javnost prije 30 godina, a krajem
1990-ih postao je pogodan za masovnu upotrebu.
Ako danas niste na
internetu, izgleda da ste jedva sposobni za život. Rezervacija
karata voz, avion, šaljete novac, zakazujete termine u službama, odgađate
posjetu svom ljekaru, naručujete recept, naručujete hranu, kupujete
u online trgovinama, kliknite na uslugu streaminga ako nema ništa
interesantno na TV, – Ali, šta ako niste niste na mreži!
U
prosjeku danas se provodi već više od četiri sata dnevno na
internetu, a mladi ljudi čak i do deset sati!
Kako je život
nekada funkcionisao bez interneta? Šta smo tada radili?
Kada smo
tražili stan ili auto, ustajali smo u pet ujutro, stajali kod kioska
za novine kako bismo se prvi dočepali stranica s oglasima.
Listali
smo kroz debele enciklopedije da nađemo prevod ili značenje neke
riječi. Google ili Wikipedia još nisu postojali.
Kada smo išli
na odmor imali smo debeli Auto atlas puteva u krilu – i ipak
stizali na odredište, makar i u stranoj zemlji. A Google Maps –
nepoznato!
Kako bi saznali koji se film prikazuje u kinima,
postojao je poseban broj u pošti, ili bi jednostavno usput pogledali
na oglsnu tablu za kina. Trebali su nam dani da organizujemo neku
zabavu, zvali telefonima, slali dopisnice sa mjestom i datumom. A
chat grupe - pa šta je to?
Kada bismo noću ogladnjeli, tražili
smo po špajizu ili frižideru. Usluga kućne dostave sa sofe putem
aplikacije? Ne, toga nije bilo!
Mnoge stvari su danas jednostavnije. I prije svega brže.
Ali da li je sve zaista ljepše? Ne,
nije sve ljepše!
Prošetali bismo gradom, od prodavnice do
prodavnice, isprobali i kupili odjeću ili cipele u miru. I usput susreli nekoga poznatog, i ispričali se. Nismo
naručivali na Internetu jednim klikom miša, pa ako ne odgovara
veličina, vraćali povratnom poštom.
Pisali smo pisma rukom. A ne putem
maila. Ispod je bila „Ljubav, pozdrav, i sve najbolje”.
Razmišljali
smo o svemu - i nismo odmah pitali Google.
Nismo poslali brze emoji
sličice sa tortom, putem telefona za rođendan. Odabrali bismo
karticu, napisali je rukom, i poslali poštom.
Niko nije očekivao i
tražio da budemo dostupni 24/7. Pogotovo ne šef. Slobodno vrijeme
je bila naša svetinja. Kao i vikend i odmor.
I ako je bilo
problema, zvali smo telefonom i razgovarali. A ne samo poslali SMS sa
znakom "žao mi je".
I stvarno, bilo je jako lijepo kada
nismo bili na internetu!
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen