Vrijeme je murava, ili dudova

Nekad nije bilo dvorišta, ni u sred grada, niti u selu, koje nije imalo svoju murvu, a svaka murva imala je svoju publiku.

Najmanje jedno stablo, a najčesće barem tri. Bjelica, crnica i ona srednja, crvena. Bila su to vremena kad su čokoladice sa igračima bile preskupe, kad jos nije ni postao eurokrem, a niti oni frižideri na svakom ćošku, na ulici, koji su prodavali sladoled. Svega toga nije bilo, ali smo imali naše murve. I prije podne i poslije podne. Oni vještiji i smjeliji znali su se popeti na sami vrh. Držeći se za onaj gorni list. Jer te na vrhu su bile i zrelije i slađe. I tako, dok,ih je trajalo, a trajalo ih je skoro čitavo ljeto. Nasljeđivale su ih košćele, ali sa košćelama je bio početak školekse godine,a murve su baš bile slatka, ljetna razonoda preko raspusta. Niti nam je ko pričao šta su, ni kakve su, znali smo da su slatke, i jeli ih svaki dan. Nekima je to bivalo jednino voće, ako se za murvu to može reći, koje bi okusili tokom čitavog ljeta. Prije njih bivale su trešnje, ali trešnje su rasle u zatvorenim voćnjacima. Za ubrati i najesti se trešanja, trebalo je malo više rizika, i uvaliti se u tuđu bašču. Iza murava dolazile su smokve. A  smokva se ponegdje mogla naći i pored puta, ničija. Naročiti crnice. Kao i šipci, i to oni krajputaši, divlji, koji su završavali godišnju sezonu voća za raju. Za banane smo znali samo iz filmova o tarzanu, ili sa slika iz öasopisa.

O murvama sad postoji napisana čitava teorija. Da nije interneta, ne bi ni znali ni jednog detalja o njoj. Jer se o murvama nikad ništa nije ni učilo na časovima biologije ili poznavanja prirode.

Jedna šerpa, opranih hladnom vodom, izazviva čitav niz sjećanja. Uzdravlje!

A o murvama iz enciklopedije:

Murva ili dud (Morus) je listopadno stablo srednje veličine iz roda morus, visoko od 20 metara, rasprostranjeno duz obale i u priobalnim toplijim krajrevima, Hercegovina. Postoje u tri vrste, bijela murva (morus alba), crvena murva (morus rubra) i crna murva (morus nigra). Bijela murva je poznata po uzgoju dudovog svilca, ličinke koja proizvodi svilu. Bijela i crna murva su rasprostranjene u nasim krajevima, a crvena nešto manje. Stabla dobro podnosi više različitih klimatskih područja. Rastu na siromašnijim tlima, pretežno pješčanog sadržaja, krošnja im je razgranata, kao i korijenje. Plodovi su aromatični i vrlo ukusni, veličine 2 – 3 cm, bijele, ljubičaste,ružičaste do crvene boje.

Sirup, Saft und Tee von Früchten der Schwarzen Maulbeere gelten als heilsam bei Entzündungen der Mundschleimhaut und des Halses.

Die Früchte der Roten Maulbeere werden gegessen oder auch für Marmeladen, Obstkuchen und zur Saftbereitung verwendet. Das Holz findet in gewissem Maße Verwendung als Zaunpfosten, aber auch zur Faßherstellung sowie als Möbel- und Sargholz.

Mulberry leaves, particularly those of the white mulberry, are ecologically important as the sole food source of the silkworm (Bombyx mori, named after the mulberry genus Morus), the pupa/cocoon of which is used to make silk.[11][12] Other Lepidoptera larvae—which include the common emerald, the lime hawk-moth, and the sycamore moth—also sometimes eat the plant.

У Србији се углавном гаје бели и црни дуд. Осим у исхрани и за производњу ракије (дудовача), бели дуд (његов лист) се користи и као храна за ларве свилене бубе.