Ašik osta na te oči

Ašik osta na te oči,
na te divne tamne noći.
Oj kaduno kono
moja,
ne ishodi na pendžere
ne ishodi, ne prkosi,
tvoj me pogled izaziva,
srcu mome
ne da mira.

Ne ishodi, ne prkosi,
nemoj da te đavo nosi.

Jer tako mi
Ramazana,
biće bruke jednog dana,
u dvor ću ti provaliti
sto cu čuda načiniti.
Dok
odaju nađem tvoju,
u odaji tebe kono ljubav moju.

Izgrišću ti usne rujne
i obraze
tvoje bujne
Ispiću ti oka oba bićeš moja sve do groba.

Osman Đikić