by Emica
Šetam...tišina.
Samo tek opalo lišće
šušti i šapće.
Vrabac preplašeno prhnu,
a usnulo se kuće,
ušuškano lišćem,
samo promeškolji
i nastavi drijemati.
Hladna kišna kap,
što pade mi na lice,
donese miris kiše.
Nastavih šetnju.
Korak za korakom prošlosti se nižu slike.
Pokoja bljesne
kao kišna kap
na opalom žutom listu.
Šutim, šetam,
tišinu upijam.
(Emica)
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen