ponedjeljak, 31. listopada 2016.

Vrijeme je tikava: Tikvara, buranija, kašikarevica...




(fotosi:coolinarka)

A ne slavim ja nikakav haloveen, niti noć vještica, nego me gore dočeka tikva, pa da nešto naškrabam. U "moje" vrijeme nije bilo nikakve noći vještica, bile, brate, tikve, sakazlije, žute pitnjače, okrugle stambolke koje je mama pekla u rerni. Inače nešto nisam bila ljubitelj tikava, nekako mi bile gladne, nikad se najesti, a i od pite bi mi se zgrstilo grlo. Ali, kad bi mama napravila pitu, nije bilo " Neću ja toga" . Moraš jesti i gotova stvar. Najdraža mi je bila buranija, ono kad se ispeče, pa se pospe kiselim mlijekom i saransakom, ali se ostave reš komadići koji su hrskali dok jedeš. Počesto bi nam pravila i "kašikarevicu". To je slatki kolač koji je vema ličio na smokvaru, samo ga je zalijevala medovinom. Taman, ovo piskaranje mi dade ideju, ha dođem do žute tikve, moram da je napravim da se ne bi izgubio recept. Možda neko bude zatražio recept, ali, ja ga nemam ni u teci, niti u glavi. Recept mi je "u rukama" . Nešto poput recepata moje tetke koja nam ih je dijelila u stilu... lako ti je to, umutiš jaja, sastaviš s tim masla, mlijeka, brašna, ubaciš u pekaru, pa kad se ispeče zalij šerbetom, ta znaš kakav šerbet treba“.

Tekst i recept od Emine Redžić Muftić, napisan na facebooku 31.oktobra 2016:

Pravi recept za kašikarevcu je: žuta se tikva izerenda , iscijedi višak vode, doda se malo ulja, pa podobra šaka kukurznog griza, zatim brašna koliko je potrebno da bude gušća smjesa, u brašno bi mama stavila sode bikarbone, ja stavim prašak za pecivo. Fino se ta masa raspljeska na pomašćenu tepsiju i ukrasi kašikom u obliku polumjeseca. Ja to radim obrnutom čašom i pravim krugove koji se presijecaju.. peče se u zagrijanoj rerni....ja to od oka, kad se ispeče, zalije se agdom. Veoma ukusno.

Za kašikarevicu nisam prije čuo, ali evo, da se ne bi zagubilo, da se ne bi zaboravilo...


(spagos)

Nema komentara:

Objavi komentar