Mittwoch, 8. Dezember 2021

Iz stare štampe: Rizvan paša Rizvanbegović – politčki sprovod

   

U listu Sloboda iz 1962. godine objavljen je tekst autora Šefika Pašića o sahrani Rizvana paše Rizvanbegovića, 1878. godine u Mostaru.


"U malom groblju (haremu) kod Karadžozbegove džamije ističe se jedan nadgrobni spomenik od mramora. Tu je zakopan Rizvan-paša Rizvanbcgović, sin hercegovačkog ve­zira All-pašRizvanbrgovića. On je vršio delikatne dužnosti u raznim krajevima Turske carevine. Bio je stručnjak za financijsko poslovanje većeg ranga. Osim toga je bio carski namjesnik u raznim pokrajinama.

Ali, poslije ubistva njegovog oca — Ali-paše Rizvanbegovića kod Banje Luke 1851. godine, on jbio prognan u Malu Aziju. Ubrzo je pomilovan i vršio jc dužnost političkog rukovodioca u Edreni, zatim u Rumeliji (1856. godine), pa u Angori. Penzionisaj1861. godine i tada se vraća u Mostar.

Rizvan-pašRizvanbegović bio je vrlo uticajna ličnost, jer jimao veze sa mnogim rukovodiocima ondašnje Turske carevine, pa je Hercegovce svugdje protežirao.

Međutim, neposredno poslije okupacije grada Mostara i Hercegovine od strane austrougarskih trupa, umro jRi zvan-paša Rizvanbegović. obzirom da su Mostarci s nepoverenjem gledali u novu vlast, a da bi ina bilo koji način pridobili, general Jovanović, komandant okupacionih austrougarskih trupa u Hercegovini, donese odluku da smrt Rizvan-paše Rizvanbegovića iskoristi u političke svrhe.

Sahrana je obavljena na najsvečaniji način: Tijelo pokojnika je stavljeno na lafet, a vojna muzika je svirala posmrtne marševe, Na sprovodu je bila po

asna straa i čitav oficirski kor mostarskog garnizona. Sahrana je obavljena na trošak države.

Rizvan-paša Rizvanbegović je prvi musliman kojem je svirala glazba na sprovodu poslije 1878, godine i kojem su austrougarski viši oficiri držali posmrtne govore.

To su sve uradile ondašnje vlasti iz političkih razloga kako bi za sebe pridobili muslimane i zbog toga su taj sprovod Mostarci nazvali — političkim sprovodom."

Šefik Pašić


prilog: izvod iz lista Sloboda, 1962. godine

priredili: Tibor Vrančić. Smail Špago, Armin Džabirov

(NovaSloboda.ba)


Keine Kommentare:

Kommentar veröffentlichen