Tipično Mostarski - devet mjeseci poslije

Na stranici Mostarski liskaluci umjesto Sulje i Muje, ili Muje i Hase, ili Pere i Đole, trend su Salko i Šaćir pa evo jednog primjenjenog, prilagođenog...

Devet mjeseci poslije

 

Salko i Šaćir i krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja.
Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
- Da, vidim da je vrijeme grozno, ali ja sam udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vas pustim da prenoćite u kući. - reče ona.
- Ne brinite! - brzo ce Salko, - Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put.
Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.

Oko devet meseci kasnije, Šaćir je iznenada dobio pismo od nekog advokata.
Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe s farme.

Ode on kod Salke i pita ga:
- Čuj, sjećaš li se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je prije skijanja uhvatila oluja?
- Da, sjećam se. - odgovori Salko.
- Jesi li ti možda u toku noći ustao i posjetio gospođu?
- Pa, jesam. - reče Salko i zacrveni se, jer ga je Šaćir provalio. - Moram priznati da jesam.
- I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?

Salko je preblijedio.
- Da, jesam. Izvini, žao mi je. Zašto pitaš?
- Nista, nedavno je umrla i sve mi ostavila. - reče Šaćir.

 

...i naravno, ono što je tipično mostarski je dodatak iza čitave ove simpatične priče:

-E jebat ga...da je zanijela zapala bi mene djeca da ih i hranim, kakve sam ja kurate srece...