Dan rudara u BiH - 21. decembar

 

Nakon završetka I svjetskog rata rudnici postaju predmet bezobzirne eksploatacije, a sve sa ciljem da se vladajući nivoi što brže obogate. Takav odnos prema rudnicima i radnicima se nastavlja i tokom idućih nekoliko godina. U periodu 1918.-1920. rudari u svim rudnicima u BiH su bili nemilosrdno tlačeni i nisu imali nikakva prava. Zbog toga je 21. decembra 1920. godine došlo do generalnog štrajka rudara Kreke, Zenice, Kaknja, Ljubije, Mostara i Breze. Osnovni zahtjevi su im bili povećanje plata i bolji uslovi za rad. Štrajku su se pridružili i metalci. Obustava rada u svim rudnicima je bila potpuna, a od ukupno 5100 rudara u BiH, u štrajku je učestvovalo 4800. Na radnim mjestima su ostali samo oni koji su bili potrebni zbog zaštite rudnika od požara i poplave. Istog dana Vlada je poslala ultimatum u kojem se rudarima nalagalo da, ako se u roku od tri dana ne vrate na posao, gube poslove i pravo na korištenje državnih stanova. Štrajk je imao i prve žrtve 27. decembra, kada su se sukobili rudari Kreke i žandari. Poginulo je sedam, a ranjeno više desetina rudara, dok je oko 400 štrajkača uhapšeno. To je izazvalo revolt u cijeloj zemlji, pa se bune rudari i van BiH. Na kraju je ustanak ugušen u krvi i rudari su morali da se vrate na posao. U Tuzli je tokom januara i februara 1922. održano i suđenje. Optuženo je 350 rudara, a suđeno je samo dvadesetorici. Jure Kerošević osuđen je na smrt vješanjem zbog ubistva žandara, a ostalih 10 rudara na zatvorske kazne od 1 do 15 mjeseci. Ponovo su izbili neredi i protestne akcije, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, pa je vlast preinačila smrtnu kaznu u dvadesetogodišnju robiju. Nakon ovog događaja je vlast počela da se više brine o rudarima, njihovim pravima i uslovima rada. Početak ustanka i sam događaj su ostali upamćeni kao velika prekretnica za rudare, pa se 21. decembar počeo slaviti kao Dan rudara u BiH.

 

(iz teksta: autor, mr. Adnan Omerhodžić)