18 jula 1943. brat i sestra, Hans i Sophie Scholl, podjelili su šesti i poslednji primjerak letka „Weißen Rose“, „Bijela ruža“ na Univerzitetu u Minhenu. U pokretu otpora mjesecima su pisali protiv nacističke diktature. Dvoje studenata su bacili poslednje letke preko parapeta u ulazni prostor, kada ih je domar ugledao i prijavio Gestapou. Pripadnici Gestapoa su ispitivali i mučili protivnike nacista, a četiri dana kasnije ih je “Narodni sud”, kojim je predsjedavao Roland Freisler, osudio na smrt. Hitlerovi pomoćnici grozničavo su tragali za strastvenim borcima za slobodu. Ali nije bilo opasnosti za „Führerstaat“, „državu vođe“: sjeme misli nije izniklo među ostalim Nijemcima. Niko im se nije pridružio, mnogi su papire predavali Gestapou. Tako će njih dvoje i njihovi kolege u kampanji ostati zapamćeni kao usamljeni glasovi upozorenja među milionima kolega u kampanji.
Svoju hrabrost morali su da plate životom.
(welt)
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen