Mostar je nekad bio evropski grad

Javna tribina 010314 

 

 

 

(objavljeno na starmo.ba)

Gledano iz današnje perspektive, Mostar je do 1992. godine bio evropski grad i u mnogim segmentima života nudio je vropski kvalitet življenja. Čulo se to pored ostalog na javnoj tribini, koja je u subotu uveče održana u mostarskom hotelu Bristol, u organizaciji Centra za kritičku misao i portala „tacno.net“. Gosti tribine bili su Mostarci sa adresom stanovanja van rodnog grada i zemlje, Sergio Šotrić i Roko Markovina.
„Imali smo sve dodire sa Evropom. Imao sam priliku, jer sam rođen u Mostaru, da idem u muzičku školu; ispostavilo se kasnije da je to bila moja ulazna karta u jedan ansambl, koji se zove Mostarske kiše i sa kojim sam obišao čitav svijet i u kojem sam naučio osnovna pravila poslovnog svijeta, koje i danas primjenjujem u Njemačkoj“, rekao je uz ostalo u svom uvodnom izlaganju Sergio Šotrić, koji se u navedenoj zemlji bavi muzičkim biznisom.
„Jedna bogata zemlja, puna tvornica od značaja; radnika koji su imali posao i za njega dobivali plaću dostojnu pristojnog života; i Grad Mostar, jedna od njezinih perjanica, u industriji, zdravstvu, školstvu, znanosti, kulturi, športu... postali su, nakon 22 godine sami sebi negacija, izbrisani sa svih mapa svega gore pobrojanog“, istakao je Roko Markovina, zastupnik u Skupštini BiH uoči ratnog vihora.

On je postavio pitanje šta građani imaju danas? „Državu koja nije država. Grad koji nije grad, jer grad gradom ne čine zdanja, grad gradom čine ljudi“, dodao je uz ostalo Markovina.
O tome ima li nade za Mostar i BiH, Markovina – odlučni protivnik nacionalističke logike koja je grad i zemlju i dovela u situaciju u klojoj se nalaze – rekao je da ima, ali tek onda „kad svak svoga skloni subašu“. Međutim, za to su potrebna tri preduslova: prvi je da Parlament BiH donese zakon da se „već potrošene i nesposobne političke stranke“ neaktiviraju za izbore; da se nominiraju ljudi – imenom i prezimenom, svojom autobiografijom i rezultatima; zatim da se izvede revizija privatizacije, da se pljačkašima oduzme bespravno stečena imovina i da se primjereno kazne; treći je da se industrija kako-tako podigne.

Za Mostar bi trebalo najprije riješiti osnovne probleme sadašnjosti, koje su građani koji protestuju već naveli na svojim plakatima, dodao je Markovina. „Treba postaviti grad iznad svih drugih vrijednosti“, rekao je uz ostalo Roko Markovina i istakao da se grad gradi samo ljubavlju prema njemu. Predložio je uz ostalo i da se osnuje fondacija za pomoć gladnima, te kasa uzajamne pomoći, u kojoj su spremni učestvovati Mostarci koji sada žive razasuti širom svijeta.
Osvrnuo se i na aktuelne proteste u Mostaru i širom zemlje, rekavši kako su Plenumi „riječ građana“, „besplatni korektiv vlasti“.

Sergio Šotrić je još naglasio kako se često u Mostaru suočava sa pitanjem „šta će međunarodna zajednica, šta će Evropa, Amerika“, učiniti za grad i BiH. „Mi bi možda trebali da počnemo polako da sebi postavljamo pitanje: nije bitno šta će oni, nego je bitno šta ja, šta ti, šta mi zajedno možemo da učinimo za ovaj grad“, naglasio je Šotrić.
On je rekao da ljubav prema Mostaru nije nikakva nostalgija, nego želja da se gradu vrati investicija koju je on prije rata uložio u uspješne ljude, Mostarce, razasute širom svijeta.

(StarMo)