Izvanredna prica, sa
krasnom porukom koja ne moze stici do nekih vrsta ljudi. SK
Nekada davno živio je jedan kralj koji je imao ogroman
dvorac, ali je taj dvorac bio dosta čudan.
Iznutra je bio prekriven ogledalima – po zidovima, podovima,
stropovima, svuda na tisuće ogledala.
Jednoga dana kada nikoga nije bilo u dvorcu, odnekud dotrča
neki pas i uđe u dvorac. Iznenađen nepoznatim mjestom, poče se osvrtati oko
sebe. Na svoj užas shvati da je okružen mnoštvom pasa. Bili su posvuda i bilo
ih je bezbroj. S namjerom da se zaštiti od njih, pas im pokaza zube, no u istom
trenutku i ostali psi pokazaše zube. On poče režati kako bi ih zaplašio. Kao
odgovor na to, svi psi oko njega počeše režati.
Vidjevši to, pas je već bio sasvim siguran kako mu je život
u opasnosti i započne lajati. No čim je zalajao, i ostali psi počeše lajati na
njega. Što je on jače lajao, to su i oni bivali sve glasniji.
Sutradan ujutro, dvorani su našli nesretnog psa kako leži
mrtav, sam samcat. Osim njega u dvorcu nije bilo nikoga. Tek milijuni ogledala
kojima je bio okružen. Nitko se nije borio s njim, zato što nikoga nije ni
bilo.
Ipak, on je vidio sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do
smrti. Kada se počeo boriti, odrazi u ogledalima su se također počeli boriti.
Uginuo je u borbi s milijunima vlastitih odraza koji su ga opkoljavali sa svih
strana.
A da je samo jednom prijateljski mahnuo repom, svi bi psi iz
ogledala uzvratili i to bi bio srdačan susret.
Nepoznati autor
(mostarskibehar/svjetlana)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen