Dvadeset osmi novembar...
Oko špica šestara
To je ono, kad
imate krug, a u sred kruga rupu, od centra gdje se bio zab’o špic šestara. Napravio
sam laganu šetnju u pauzi one sitne što sipi. I to, baš onim nultim centrom grada. Neke gužve
nema. Valjda sredina sedmice.
Sjetih se nekadašnjeg dvadesetosmog uoči dvadesetdevetog i one gužve, kao i
pred svaki praznik. Svima se žurilo nekud. Svi su radili skraćeno, čak i škole,
a i sokolovci su se cvikali ranije. Neko se spremao za roštilj, trodnevni, neko
za pastrvu, neko za pečenje rakije, a neko i na tri dana na more. Od Dubrovnika
do Splita. Kažu pitali nekoga: Šta je bilo prije, koka ili jaje, a on odgovori:
bilo je prije, i koka i jaje, i bilo je i na more za dvadesetdeveti. U ovoj gradskoj gužvi sjetih se i onoga: Neki čovjek išao ulicom,
a onda ga iznenada bubnu neka žena, i odmah ga kao iz topa napade: sram te bilo, što ne gledaš kud ideš. A on je pogleda, i kad ugleda kod nje, jedno Zadru, drugo Šibeniku, reče joj:
ženska glavo, a što ti ne ideš kud gledaš. Ne bješe danas takve gužve, iako je i danas bilo na stotine grupa ekskurzija. Hohestrasse
i Schildergasse su najposjećenije trgovačke ulice u svijetu. Kažu, tuda prođe i
do dvanaest hiljada prolaznika svakog sata. A kažu opet, svakog dana u Köln ih
stigne u posjetu, oko stotinu hiljada, onako u prolazu. I svaki pojede i popije
nešto. Ili kupi. (spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen