Mostar sablasno prazan grad

(28. marta 2016. godine)

Odlučih s vama podjeliti večerašnju rutu hodanja da bih ukazao na ono što me odavno ostavlja bez odgovora.
Ljudi moji Mostar je sablasno prazan grad.
Na ovom putu od zamalo 6 Km sreo sam maksimalno tridesetak prolaznika.
Neko će primjetiti da samo išao sam "ovom" stranom...
Jesam, zato što Mostar sigurno nije jedinstven grad i to znaju svi koji u njemu žive.
Ovaj narod je neko dobro zajebo da izvinete...
Ovaj narod je zaslužio bolje.
Građani Mostara i "seljaci" moraju izaći na ulice svoga grada.
Zašto? Pa zato što nas ovaj grad treba.
Možda više nego ikad.
Izađimo iz kafana, kladionica, udobnih stanova i makar šetajmo svojim gradom.
Bacimo androide iz ruku sto mu gromova.
Ovaj grad kao da je prepušten ili bolje rečeno pušten.
Spuštanjem roletna problem neće biti riješen.
Opet zašto?
Pa zato što smo mi problem.
Naše bitisanje u ovoj vali.
Ono je glavni problem.
Ali paša Rizvanbegović bi reko za Hercegovce:"Ili im dajte pušku u ruku ili nek udaraju kamen o kamen"
Svejedno nesmijemo mirovat. Ne priliči nam.
Eto... Toliko. Bilo bi još ali pretjerat ću

(sa facebooka /Jasmin Drljević)