Dedo Zaim
Još prije onog rata, jedan Čeh, veterinar, meni je
pripovjedao da po toj nji'ovoj vjeri u tim starim knjigama piše da je Bog bio
namislio dati čovjeku da živi hiljadu godina.
Mašala: hiljadu godina!
E.
To bi bio
život. I šta je bilo?
To je bilo kad je Bog prvog čo'jeka stvorio. Adema. Adem se zvao, dobro se sjećam. Sve mu pružio, vas rahatluk. I
pojest, i popit i ... i ženu mu stvorio. Samo, u nekak'e jabuke da ne diraju. Eto, biva 'vako to su Božije jabuke. To
da ne dira, a ...drugo je sve njegovo.
I šta je bilo?
Al', ta ženetina,
navrati Adema da trgaju jabuke. Bog to vidio, gdje neće, jel', naljutio se i -
kapak. Nesta rahatluka, nesta svega. I o'tada se čo'ek pati, živi i 'm're kao
svako drugo hajvanče. Sve
zbog ote žene.
A onda Latif
lane...
hehe onaj
najbolji film...
(„Ovo
malo duše“)
(sa Horion Bosna)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen