Po svoj prilici
ova priča se u našim krajevima priča gotovo jedno stoljeće...
Elem, uhvatio Mujo zlatnu ribicu i ona mu, sve po kanonima
žanra, dala ponudu koja se ne odbija. "Sve što želim", reče joj na to
Mujo, "jest da barem jedan dan u životu živim kao princ!"
"Nikakvih problema", reče zlatna ribica, i paf! - odjednom se Mujo
nađe u golemoj sobi s kristalnim ogledalima i kićenim namještajem, u postelji
sa zlatnim baldahinima, sav u svili i kadifi. Nije se pravo ni snašao, kad u
sobu uđe sobarica i nosi doručak. "Dobro jutro, Vaše Veličanstvo",
reče ona stavljajući mu pladanj s doručkom na krevet, pa tiho otkliže iz sobe.
I tek što je izašla, uđe za njom u sobu druga neka žena, u raskošnoj krinolini.
"Jesil se više probudio?", upita ga ona. "Hajde pojedi to pa da idemo polako." "Đe ćemo?", zbunjeno će on. "Ferdinande dragi", mazno će ona, "zaboravio si da danas idemo u Sarajevo!"
"Jesil se više probudio?", upita ga ona. "Hajde pojedi to pa da idemo polako." "Đe ćemo?", zbunjeno će on. "Ferdinande dragi", mazno će ona, "zaboravio si da danas idemo u Sarajevo!"
(iz oslobođenja)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen