Mittwoch, 25. März 2020

Vidimo se uskoro



Nešto je drugačije ispred Brandenburških kapija.
Nema gužve, nema susreta, nema ni kočija koje vuku konji.
Pa ipak, Pariser Platz, Pariški trg, u srcu Berlina nije sasvim prazan. On je prometniji, u trenutku nastanka fotografije, i od Times Squarea il od predvorja ispred muzeja Louvre.
Nekoliko turista, koji su početkom sedmice još bili u glavnom gradu, susreli su se sa najpoznatijom znamenitošću republike. Oni su se grlili, slikali, vozili e-skutere. Tako su vjerovatno, distribuirali virus u gradu, brzinom od 20 kilometara na sat i po cijeni od 20 centi po minuti. Pandemiju tada još nisu shvatali ozbiljno - baš kao ni Nijemci. Ko se još tome čudio?
Ljudi u Njemačkoj, kao ni u ostatku Evrope nisu navikli na ograničenja. Svakodnevica im je globalizovana, socijalni kontakti drže društvo zajedno, putovanja su stvar koja se podrazumjeva.
Sada bi sve to trebalo ostaviti, izbjegavati svaki fizički kontakt, kvazi suzbiti ljudsko postojanje. To ljudima nije baš lako. Trebalo bi nam im biti lakše, da da prestanu ludački kupovati toaletni papir.
Makarone, ili da putuju. A e-skuteru mogu ostaviti po strani.

Na slici:
Karantin i kočije
S dolaskom rimske boginje pobjede Viktorije u kočiji, trebao je nekada doći mir u Berlin. Sada je došlo vrijeme za Minervu, boginju mudrosti.
(focus)
(NovaSloboda.ba)

Keine Kommentare:

Kommentar veröffentlichen