Hohestrasse je najprometnijih 436 metara neke ulica na na
svijetu. Kad je prazna, normalnim hodom dovoljno je 4 minute i 56 sekundi da se
pređe ta razdaljina, s kraj na kraj.
A kad je gužva,
kao protekle subote, tih 436 metara je puno ko šibica. Izbrojano, 32 sudaranja
sa prolaznicima, sedam gaženja stopala, tri kolizije sa dječijim kolicima. Hohestrasse
između turizma i lovaca na poklone, sve to se nalazi u jednom šoping paklu. Ujutro,
oko devet sati, dok još nije bilo gužve za tu relaciju je bilo potrebno 4
minute i 56 sekundi. Ali tada su prodavnice bili još zatvorene.
U dva popodne, na
samom ulazu u tu ulicu, sa Walrafplatza, nije bilo moguće ući. A ako si već
unutra, onda nema micanja, ni naprijed ni nazad. I tada počinje prodiranje i
guranje. Prvi točkovi kolica preko noge. A onda počinje padati kiša. Divno.
Onaj ispred je brži i razvlači svoj kišobran. Direktno po licu. Umalo ne
ostadoh bez očiju. Na raskrsnicama je posebno kritično, sa sve četiri strane
susreću se ljudi natovareni kesama i torbama. Ima subota, kada je Hohestrasse
zbog velikog pješačkog saobraćaja potpuno zakrčena. Tako je bilo i ove. Jedno
dijete sa picom u ruci, gora se i juri direkrno prema meni. Pokušavam
manevrisati, ali, margarita mi ostaje na pantalonama. Onda još nekoliko sudara
i konačno sam vani. Za istu štreku sad mi je bilo potrebno duplo više vremena.
Po svoj prilici, narednih subota ću izbjegavati ovu ulicu.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen