(ilustracija: ptica ćuk)
“Ne zaboravi, sine, sve se vraća!”
(Čitanje 2 min, mudrost zauvijek)
„Bila jesu, pa prošla, pa opet
opet došla neka teška vremena sinko moj!“ – Reče
starac.
-„Kako znam za sebe uvijek se
teško živjelo, ali prije je bilo lakše živeti. Nije se Bog zna
šta imalo, ali je srce bilo zadovoljno sa onim što imaš. Srce
je bilo puno ljubavi iz koje se rađalo poštovanje ljudi. Otac
je bio otac, majka – majka a dijete – dijete. A danas? Ne treba
previše govoriti sve se zna.
Sve više svijeta se umiva svojim
sopstvenim suzama, jer sreća je za neke samo pojam ili bajka. Ako
mene pitaš sine, ja dugo, dugo nisam osjetio mrvu neke radosti i
spokoja. Dugo se nisam, sine, nasmijao od srca. Znaš ono „iz
duše“.
Ma svakako sam je zvao, ali nisam
znao da je trebam zvati samo ‘živote moj’. Ali sada znam …
A pitaš me za djecu? Dobri su mi,
neka su živi i zdravi! Svi imaju svoju djecu i svoje živote. Dođu
mi i obiđu me koliko mogu, pruže koliko mogu. Sjedim ovdje kraj
prozora i gledam satima negdje, a da me pitaš gdje ne znam ni
sam!
Ali gledam i čekam i kada
ugledam mila lica moje djece kao da me sunce obasja. Mada,
rijetko me obasja. Kažu mi da imaju i previše svojih obaveza i
stalno su u nekoj žurbi.
Zapamti, sine moj, Bog daje a ljudi
koriste. Ipak, nešto dobro nam je dao i ostavio a to je da smo svi
djeca i da ćemo biti i roditelji. Da smo danas mladi – sutra
stari. Da smo danas jaki – sutra slabi. Da smo danas zdravi a sutra
ko zna? i da, ako ima pravde, eto baš tu se nalazi!
I ja sam nekada bio mlad i jak. I ja
sam bio i sretan i poletan. I mene su majka i otac čekali kao što
čekam i ja sada. Zato, ne zaboravi, sine, sve se vraća!
“
(izvor: cazin)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen