Med i kašika, ali kakva?

Dilema

Med i kašika, ali kakva?

Kažu, metalna kašika nije dobra za med, bolja je drvena, ili plastična. Ali zašto, i da li je to baš tako?

U zadnje vrijeme na internetu nailazimo na dosta lijepih tekstova u kojima se piše medu. Kakve su osobine meda I kakav je njegov uticaj no ljudsko zdravlje, zna se ono što kažu, od kako je boga i svijeta. Danas se u tekstovim najčešće piše o ljekovitim svojstvima meda u kombinaciji sa nečim drugim, između odtalog, naročito su čitani tekstovi o kombinaciji meda, đumbira i limuna, na sve moguće načine. Međutim, u dosta tekstova naišao sam na “savjet” kako med ne treba uzimati metalnom, nego drvenom ili plastičnom kašikom. Taj detalj mi nije ostao jasan, čak na neki način, kad ujutro pripremam čaj sa medom, pa iz tegle uzmem jednu malu kašiku meda, uvijek imam nekakav osjećaj krivice, ili da nešto ne radim ispravno. Potražio sam, i našao jedan interesantan tekst na ovu temu, a objašnjenje nam daje osoba koja je stručna i meritorna i čije mišljenje treba akceptirati.

Istina je da med možemo jesti i drvenom, i plastičnom, i metalnom kašikom.

A od svega je najbolja ona narodna:  bitno je da ti kašika upadne u med, a koja je – potpuno je nebitno. A možda je pri tome najbitnije da je što veća!

Evo teksta:

ISTINA ILI MIT: Med mora da se jede drvenom kašikom

U našem narodu prenosi se po principu “rekla-kazala” tvrdnja da pčelinji proizvodi ne smeju nikako da se konzumiraju metalnom kašikom. Saznajte da li je to tačno 

 

Sigurno ste do sada hiljadu puta čuli da med treba jesti drvenom kašikom. Međutim, postoje li dovoljno valjani argumenti to?

Popularna blogerka i diplomirani inženjer prehrambene tehnologije Jovana Tomić objašnjava da oni koji ovo tvrde to najčešće čine iz tri razloga:

Misle da znaju nešto o hemiji

Pokušaj argumentacije ove tvrdnje je da navodno dolazi do hemijske reakcije između meda i metalne kašičice. Tvrdi se da med ima nisku pH vrednost (kisela sredina), što izaziva koroziju metala i med gubi svoja svojstva. Med ima pH oko 3.9 i ako bismo išli ovom logikom, onda metalnim escajgom ne bi trebalo da jedemo sir, kiseli kupus, kiselo mleko, turšiju, voće, paradajz i bezbroj drugih namirnica koje imaju veću kiselost od meda.

Metalna kašičica je napravljena od inertnog materijala, tj. napravljena je tako da prilikom normalne upotrebe ne stupa ni u kakve hemijske reakcije sa hranom. Pored toga, mašine za vrcanje meda su metalne. Kante za med su metalne. Prilikom analitičke kontrole, med se uglavnom odmerava metalnom kašičicom, sonda za uzorkovanje je, takođe, metalna.

Ako ništa drugo, da postoji problem u kontaktu meda i metalne aparature morala bi da postoje i zakonska ograničenja, barem u delu uzorkovanja i kontrole kvaliteta.

Zato što su “tako čuli” i što “tako treba”

Argumentacije kao što su: med treba jesti drvenom kašikom zato što tako treba, rekla mi moja baba i slično, podsećaju na onu priču s majmunima i bananom. Ukratko, priča ilustruje kako ljudsko društvo nastavlja da radi istu stvar iznova i iznova zato što se “tako oduvek radilo”, a da se niko ne zapita zašto.

U pitanju su ljudi koji prodaju drvene kašike

U celoj priči, oni koji prodaju drvene kašike i tvrde da se med mora jesti baš ovakvom kašikom – imaju najbolje opravdanje.

Šta je pravi odgovor?

Istina je da med možemo jesti drvenom, plastičnom ili metalnom kašikom. Možemo ga nategnuti direktno iz tegle ili staviti glavu u košnicu. Med neće izgubiti svoja svojstva.

Med je jako dobra namirnica i pogotovo je korisna u periodima kada vladaju grip i prehlada. Kao što naš narod kaže: bitno je da kašika upadne u med, a koja kašika je u pitanju – to je potpuno nebitno.

(izvor:telegraf)