Od otkucaja sata do motorne pile i udara groma
Šta je koliko glasno?
Digitalni slušni aparati omogućavaju slušanje muzike uprkos oštećenju sluha.
Suprotno tome, preglasna muzika glavni je faktor rizika da se slušne ćelije nepovratno unište
Buka utiče na um i oštećuje sluh.
Ljudski sluh može biti nepopravljivo oštećen sa samo 85 decibela. 120 decibela je prag bola za uši.
Evo malog pregleda:
■ Disanje, šuštanje lišća, snijeg 10 decibela
■ Ručni sat, otkucaji 30 decibela
■ Šapat, tiha muzika, tiha stambena ulica noću 40 decibela
■ Usisavač, čajnik, slavina za vodu 70 decibela
■ Glasan govor, prepirka, sviranje klavira 80 decibela
■ Sviranje saksofona, saobraćaj na glavnoj ulici 85 decibela
■ Kamerni koncert, zalupiti vrata 90 decibela
■ Muzika (sa slušalica), glodalica za drvo 95 decibela
■ Ghetto blaster, voz podzemne željeznice, MP3 uređaj 100 decibela
■ Disko muzika, rock i pop koncerti, motorna pila 110 decibela
■ Cirkular, pneumatski čekić, grmljavina, kineske petarde, Vuvuzela 120 decibela
■ Automobilske trke, mlazni avioni, pucanj puške140 decibela
■ Kovački čekić, pucanj pištolja 150 decibela
(express)
Stalno šuštanje ili zviždanje u uhu
Tinitus, zvuk u uhu
Stalna buka bez vanjskih zvukova: Procjenjuje se da pet do osam posto odraslih građana pati od tinitusa, stalnog šištanja, piskanja ili zviždanja u uhu.
Dobro je znati: Studije sugerišu da u principu svi imaju tinitus.
Ako ljude sa zdravim sluhom zatvorite u jednu tihu komoru, više od 95 posto čuje zvukove nakon kratkog vremena. Budući da je unutrašnje uho električni sistem i "svaki električni sistem ima spontanu aktivnost koja se može čuti kao tiha buka – samo ako obratite pažnju na to", objašnjava prof. Gerhard Hesse, ORL liječnik i šef posebne klinike za tinitus u Bad Arolsenu.
Tinitus dakle nije bolest, već simptom oštećene percepcije sluha, što otvara različite individualne mogućnosti terapijske.
(express)
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen