Na takmičenju u Curlingu

Curling ( [ˈkʰɜːlɪŋ], čita se kao karling) nama najviše liči na neku vrstu boćanja, ili igru balota na ledu. Na odlazak na jedno međunarodno takmičenje u curlingu uputio me je jedan oglas u novinama, sa pozivom gledaocima da dođu u ledenu dvoranu u Lent Parku u Kelnu. Na ledu, na četiri staze, mnogo takmičara, jedni guraju onaj kamen, koji se po pravilima i zove “stones” drugi metu led ispred kamena koja lagano klizi. Naravno, pravila su jednostavna, tako da se iz aviona vidi ko ima više "stonesa" bliže centru u onom krigu bliže. Više bližih, više poena. Propratih eto i uživo sportsku disciplinu prvi put u životu. Doduše, zapazio sam je već odavno na zimskim olipmijadama, a lagano se spušta i na nivo rekreativnog sporta. Fina zabava, ali i napomena, da čitavo vrijeme partije igrači borave na pravom ledu, temperature nula stepeni, koja se osjeti čak i na tribinama u gledalištu.

O samom sportu, najbolje je malo poviriti u wikipediju. Postoji objašnjenje i na našem jeziku.

„Curling je zimski olimpijski sport tek od Nagana 1998., iako njegove početke možemo pronaći već na slikama znamenitog Petera Breugela iz 1565. U programu olimpijskih igara kao demonstracijski sport curling se pojavio 1924. godine.

Brojne su teorije o nastanku curlinga u kojemu dvije četveročlane momčadi nastoje uz pomoć »četki« i »metli« smjestiti po osam »kamenih kugli« (izvorno: »stones«) što bliže središtu »kuće« (»house«) označene krugovima na ledenoj površini. Vodeći (»lead«) prvi baca svoja dva »kamena« prema središtu »kuće«, drugi i treći igrač zovu se jednostavno »second« i »third«, dok posljednji baca »skiper« koji je ujedno i kapetan momčadi.

Curling je škotski nacionalni sport koji se proširio na Kanadu, SAD, Švedsku, Švicarsku, Norvešku, Dansku, Njemačku i Francusku, stoji u napisu »Klizeće kamenje« sedam desetljeća čekalo je olimpijsko priznanje.

Naziv igre nastao je »prema zvuku« bačenog kamenja – »the roaring game«. Breugelova platna – »Zimski krajolik s lovcima na ptice« i »Lovci u snijegu«, prikazuju »ice shooting«, bavarsku igru na ledu koja se smatra pretečom curlinga.

Autor prvih pisanih tragova o curlingu Škot je John McQuhin koji je u veljači 1540. godine zabilježio jedan ondašnji »dvoboj na ledu«. Prva pravila curlinga objavio je The Duddingston Club 1813. godine. Svjetska prvenstva u muškoj konkurenciji igraju se od 1959. godine, a u ženskoj od 1979. godine.

»Kamen« kojim se igra curling načinjen je od granita i teži otprilike 20 kilograma“.