(preneseno sa portala Nova Sloboda)
"Pedantni rok" ili "Šedouzomanija" iz Leskovca
„Pedantan rok” ili „šedouzomanija” stižu iz Leskovca. Naime, prijestonica roštilja i ajvara, zahvaljujući vrsnim muzičarima Draganu Pešiću, u gradu na Veternici, poznatiji po nadimku Penzija i njegovom bratu Miloradu, zvanom Avda, postaje prepoznatljiva i sve dominantnija u muzičkom svijetu po „Pedantnom roku” ili „šedouzomaniji”, koju ovaj virtouz izvodi na buzukiju uz pomoć sedamnestogodišnjeg sina Petra.
Na repertoaru je više od četrdeset hitova popularnih Šedouza, ali u „Penzijinoj” obradi sa „dodatkom buzukija”.
„To tako pikantno i originalno zvuči, da se svi koji čuju oduševe”,, kaže Dragan.
Tako to rade Pešići. Penzija, Avda i Petar. Buzuki ih je proslavio i van granica Srbije u Njemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Makedoniji, Bugarskoj pa i samoj Grčkoj, ali sada su usresređjeni na realizaciju drugog projekta. Vraćaju se svojim rokerskim korijenima, muzici Šedouza neprevaziđenim instrumentalima. Leskovački Šedouzi su opet na početku.
Leskovčani su poznati po trubačima, južnjačkom melosu, prepoznatljvim sevdalinkama.
Ali, Dragan Pešić krenuo je drugim putem. Njegov instrument je buzuki. Po buzukiju je postao poznat i van granica Srbije, a izuzetno je poštovan i u Makedoniji i Grčkoj. Zajedno sa svojim bratom i sinom, Dragan je ove godine ušao u još jedan projekat. Vraća se starim rokerskim korijenima, osnovao je leskovačke „Šedouze sa buzuki”.
Umjesto leskovačke četvorke ili nekog drugog južnjačkog melosa, iz kuće Dragana Pešića „Penzije” čuje se buzuki. On je postao dio njegovog života, jednostavno ne odvaja se od ovog instrumenta. Dragan ili kako ga Leskovčani zovu „Penzija”, postao je pravi majstor virtouz. Jednostavno, svira srcem Buzuki i ne može drugačija ali i geni imaju svoju ulogu.
„Moj deda vodi porijeklo iz Atine. A i roditelji su mnogo lijepo pjevali. Ništa nije slučajno”, priča „Penzija”.
Inače, svijet muzike Draganu je otkrio njegov stariji brat Milorad. Sredinom šesdesetih godina prošlog vijeka donio je iz Boegrada u Leskovac gitaru i tada počinje priča koja traje i danas.
„Kupio sam solo gitaru u Beogradu. Kada sam je donio u Leskovac, Dragan je odmah uzeo i počeo s njom da spava. To nikada neću zaboraviti”, veli Milorad.
Svoje znanje i iskustvo Dragan prenosi mlađim generacijama. Uz njega je uvijek i njegov šestnaestogodišnji sin Petar, koji polako, ali sigurno, kreće očevim stopama.
„Buzuki je težak instrument za sviranje. Sličan je kao gitara, ali je potrebno da se mnogo više vježba, kaže Dragan dok na buzukiju svira „Apače”,
Tekst i foto: Aleksandar Davinić
(novasloboda.ba)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen