Napitak sa dugačakim dosijeom

(vrlo interesantan tekst objavljen na klix.ba)

                                                 

Pet puta je pokušavana zabrane kafe

 

Kafa je kroz istoriju nekoliko puta bila zabranjivana, jer se vjerovalo da podstiče dokolicu, a smatrala se đavoljim napitkom

 

Kafa, taj slavni napitak bez kojeg mnogi ne mogu zamisliti dan, možda izgleda bezopasno,

ali ima dugačak dosje. Ne­koliko puta pokušalo se za­braniti njeno korištenje, i to u Meki, Italiji,  Konstantino-polju, Švedskoj i Pruskoj. U Meki je kafa bila zabra­njena 1511. godine, jer se vjerovalo da podstiče na ra­dikalna razmišljanja i  doko­licu. Tamošnji guverner smatrao je da bi mogla uje­diniti opoziciju te ju je odlučio zabraniti.  Osim to­ga, članovi nekih sufijskih grupa koristili su je da bi ostali budni tokom molitvi.

Kada je kafa u 16. sto­ljeću stigla u Evropu, svećenstvo u Italiji trudilo se da je zabrani i označilo ju  je kao đavolji napitak. Ipak, papa Klement VII probao ju je i rekao da je ukusna, pa se čak i našalio  da je treba krstiti. Nakon ovog pap-skog blagoslova, kafane širom Evrope ubrzano su je počele uvoditi  u svoje po­nude.

U Konstantinopolju je 1623. Murad IV preuzeo otomansko prijestolje i ubr­zo zabranio kafu i usposta­vio  sistem kazni za one koji je piju. Kada bi vas prvi put uhvatili da je pijete, kazna su bile batine.  Ako biste i poslije toga ponovo konzu­mirali napitak, ušili bi vas u kožnu torbu i bacili u vode Bosfora. Švedska je 1746. zabra­nila kafu, kao i pribor koji se za nju koristi. Čak je i kralj Gustav III naredio  da osuđenici na smrt moraju piti kafu, dok su Ijekari bi­lježili koliko će šoljica popiti dok ih to ne ubije. U Pruskoj je 1777. Fre-derik Veliki (Frederick) iz­dao manifest, tvrdeći da je pivo superiornije od kafe.  On je tvrdio da kafa remeti potrošnju piva u zemlji, na­dajući se da će kraljevski dekret utjecati na to da  građani radije popiju pivo kada se probude.