Popravljam uspomene

kiosk u Kraljevu, Srbija

Nekada su zanatske radnje postojale u svakom selu. Danas, u bivšoj Jugi one se mogu prebrojati na prste jedne ruke.

Na društvenim mrežama godinama već kruži fotografija bračnog para u poznim godinama koji šeta držeći se za ruke, a ispod nje stoji ispisan dijalog:

"Kako ste vas dvoje toliko dugo opstali u braku?"

"E, moj sinko, mi smo rođeni u vreme kad se stvari nisu bacale, nego su se popravljale...."

U tom duhu, jedan zanatlija iz Kraljeva odlučio je da pridobije mušterije. Iznad ostarjelog drvenog šibera, kog je odavno načeo zub vremena, okačio je tablu koja svakog prolaznika natera da pusti suzu. Na tabli piše: "Popravljam uspomene".

U izlogu stoje stari džepni, ručni, zidni i stoni satovi koji odavno ne rade, digitroni koje smo nekada čežnjivo gledali kroz izloge komisiona mjesecima skupljajući pare da ih kupimo, ramovi za naočare, rešoi, tranzistori...

Predmeti koje je prekrila prašina imaju neznatnu materijalnu vrednost, ali to ovom zanatliji nije ni bitno. Svjestan je da se svako od nas emotivno vezuje za predmete koju su pripadali našim bakama i dekama, voljenim članovima familije kojih više nema a uz koje smo rasli i koji su nam oplemenili djetinjstvo. Upravo zahvaljujući sećanjima kojima se uvek s' nostalgijom vraćamo, kraljevački zanatlija ne stavlja katanac na svoju radnju. Uprkos cyber vremenu i potrošačkom duhu koji nas melje (ma gdje da smo i ma koliko para da imamo), on ne odustaje od namjere da popravi predmete koji će nas vratiti u neka stara, dobra vremena i oživjeti uspomene...

(nasbiro)