(priču, koja slijedi, pokupio sam sa
nekog foruma i stavio na moj blog prije tačno deset godina. Za
istinitost ne garantujem. Pošto kupio, po to prod'o)
Američka priča, ali naša…
Sastajala se naša
raja, mostarci, redovno nedjeljom na kafi u nekom mjestu tamo oko
Chicaga, zaboravio sam kako se zove. Sastajali se, izjadavali se
jedni drugima, jedna vrsta grupne psihoterapije, prepričavali
novosti, ili mljeli stare price po stoti put. Počelo bi se sa kafom,
pa sa pivom, pa sa viskijem, dok se ne bi smirili, a onda kućama na
spavanje i u susret sa new week. Sa tim društvom je često
sjedio jedan stariji covjek. Bio je odnekle iz Bosne. Popio bi jednu
kafu kad dođe i još jednu kasnije. Ništa alkoholno nije pio, a
ponekad bi mu neko vikno kafu od raje, ono kad se naručuje tura, pa
kaže, daj i starom šta pije. Stari nikad nije zvao turu, vjerovatno
nije ni imao previse, ali eto dolazio bi tu, da čuje našu riječ. A
nije puno ni pričao o sebi. Neko je rekao da je u Ameriku pristigao
sa dvije kćeri i da one već negdje rade…
Međutim, jedne nedjelje sakupila se
raja, nisu jos ni poručili piće, a stari zove konobara i kaže:
- Svima kahvu od
mene!
Raja se zgledaše, ali vele kad časti,
ima razlog. A stari ništa ne govori. I pijuckaju
raja tako piće po piće, kad u neko doba stari opet zavika:
- Još po jednu
kahvu svima na moj račun!
Pogledaše ga tad svi ponovo, ono malo
značajnije, a jedan ga upita:
- Bogati šta je. Ima li štogod novo
kad se ovoliko trošiš?
- Ima, veli, dobio sam unuka .
- Pa što odmah ne kažeš, Haj nek je
sa srećom.
Jedan odmah zovnu jos jednu turu u to
ime.
- Ali ima jos nešto – veli stari –
volim vam ja to reći, nego da se čuje.
- Šta je govori – raja već
nestrpljiva.
- Crnče!
- Ma šta ima veze, nek je živo i
zdravo
- Ali znate šta? –
reče stari - daću mu ime u mog babe, rahmetli. Ragiba.
Čini se ko da mu
malo lahnu.
- Nek ti je živ i zdrav Ragib iz
Chicaga.
(spagos)
(objavljeno na blogu
spagosmail.blogger.ba u januaru 2010.)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen