Bilo je to 91' na
dan skokova sa starog. Kako i zašto sam došao na stari taj dan ne znam, inače
nisam išao gledati skokove, vidio bih nešto malo na vijestima i to. Al’ eto, te
91' bijah tu. Onako gledo malo okolo i baci jednom/dvaput u Neretvu i odjednom
mi dođe ideja da odem i nađem se na mjestu gdje vertikala i horizontala
presijeca Neretvu/Stari Most. Znači odem na sredinu Neretve ispod Starog mosta
tačno i pokušam da nađem tu neku centralnu, nevidljivu tačku. Tako od Deve preplivam na Duradžik pa preko stijena do onog malog
uskog zidića mostovog što je uvijek u vodi. Tu sa zidića se bacim u Neretvu i pravac
te neke moje centralne tačke, doplivam, okrenem se na leđa, pogledam stari
odozdo i ono lijevo-desno i ajmo napolje, hladno jbg. Zaplivam ja ha ha ha ne
mičem se sa mjesta, leti voda oko mene ja podignem pogled i dalje pod starim. U
tom momentu počnem koristiti kao sve poznate Mostarske fore, da se oslobodim sa
toga mjesta, podignem pogled i dalje ja pod starim. Počnem se bacati ko lud,
iskakati iz vode pa rukama po njoj , sve i opet nisša. U tom momentu osjećam da
mi ponestaje snage, počinjem da psujem i sebe i centralnu tačku, jer šta ću sad,
niti imam snage da se borim, a i dalje, i dalje stojim na istom mjestu, već
toliko vremena znači gotovo. I tad panika. A onda spas. Sreća moja da su
skokovi, ima kajakaša. Čujem glas kaže "ne boj se, vidio sam te"
okrenem se, a ono momak u crvenom kajaku ide prema meni, okrenu mu mi zadnji
dio, ja se uhvatim i on me izvuče odatle. Onda sam mogao sam na obalu izaći!!!
Pitanje: jel imao možda još neko sličan doživljaj na istom mjestu?? Pod
Starim mostom, tačno pod lukom mosta!!??
(Siniša Muratović fb)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen