Dijalog
„ Ja deda najviše volim ovu tvoju
sliku“ , već treći put mi govori moja unuka; tačnije kad god uđe
u našu tajnu sobu gde sam prislonio desetak mojih slika i akvarela.
„ A zašto voliš baš tu
sliku?“
„Pa ovaj čika je tako tužan.“
„ Kako ti znaš da je on tužan?“
„Vidim mu po očima.“
„Kako dušo moja, kada je on okrenut leđima!?“
„Pa eto ja vidim. A gde on to odlazi? Je li neko njega oterao?“
„Nije ga niko oterao, sam je odlučio je da ode direktno u legendu.“
„ Deda, a šta je to legenda?....“
„Pa ovaj čika je tako tužan.“
„ Kako ti znaš da je on tužan?“
„Vidim mu po očima.“
„Kako dušo moja, kada je on okrenut leđima!?“
„Pa eto ja vidim. A gde on to odlazi? Je li neko njega oterao?“
„Nije ga niko oterao, sam je odlučio je da ode direktno u legendu.“
„ Deda, a šta je to legenda?....“
Dijalog sa mojom četvorogodišnjom
Mezimicom
(Miodrag Miličević/facebook)
Nevjerovatno!
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen