Fejzina kafana počinje polahko, ponovo u svoje okrilje da okuplja kao i prije svoje Ljubučake.
I ove nedjelje oni koji su mogli došli su na kafu i ugodan razgovor.
Raditi se nije moglo jer je cijeli dan padala kiša.
Za one koji ne znaju svake nedjelje mogu doci u 10 sati na kafu i druženje.
(ljubusaci.com)
...Odlazak u Ljubuški na konak, u amidže Selima bio bi nam praznik. Selim je radio kao šofer u Autotransportu, dugo godina stanovao na Glavici, a kasnijih godina na Vodici. Centar svijeta tada nam je bila Fejzina kafana, i bašča iza kafane. Uvečer se tu skupljalo i staro i mlado, a ako ništa drugo, našlo bi se posla proći kraj Fejze, makar natočiti hladne vode na česmi na Gožulju, ili na Vodici. Kod Fejze smo odgledavali prve TV emisije na aparatu koji je bio zaključavan u ormaru i za potrebe uvečer, postavio bi se na prozor biblioteke, tako da se program mogao gledati iz bašče. U sjećanju su mi i odlasci u Ljubuško kino, sa rođacima, Osmanom, Safetom, Ramizom, Zijom, Mujom. Bilo je malo podalje spustiti se iz gornjeg grada na dno Ljubuškog, tada, ali nikada nije bilo nikakvih problema. Odgledali bi film, od 8 do 10 i polahko uzastranu. A u bašči kod Fejze, i u ta doba puno. Neko priča, neko igra karata, neko šaha, a najvatreniji tavle...
(Iz mog teksta: Moj Ljubuški, pogled sa Gradske očima jednog Mostarca.)
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen