Postojao je, danas već zaboravljeni vid trgovine, torbarenje. Torbarima su zvali ljude koji su prodavali robu u specijalnim torbama, više su ličile na otvoren kofer koji su nosili ispred sebe, na širokom kaišu o vratu i oslonjene na trbuh.
Otvorena velika torba i njen poklopac, bio je dućan i izlog pretrpan raznom sitnom robom. Tu je bio jeftin nakit, đerdani od đinđuva i raznih bobica, prstenje, narukvice, šnale, češljevi, razna ogledalca, mirišljive vodice, sapuni, nožići i čakije, britve za brijanje, igle ziherice, dugmad, muštikle, tabakere i metalne kutije za duvan, trubice, usne harmonike, pištaljke, gumeni balončići.
Torbari su nosili i nudili robu glasno.
Interesantno je napomenuti da su trgovci-torbari svoju robu prodavali uvek stojećii a torbom o vratu. Nisu skidali torbe da bi ih postavili na neku klupu, stolicu, stepenice i sl.
(Bruno Schmee/20220713)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen