Starija raja se sjećaju odlazaka na Hum u ovo vrijeme i branja kovilja.
Sada ostaje mogućnost da se kamerama zabilježi ovaj mostarski fenomen.
Fotografije 7. maja 2020. godine Emica Redžić Muftić.
Iz arhive ovog bloga 2016. godine:
Kovilje: Iz nekoliko izvora
(fotosi:Ajša)
Pobijelio Hum kao da je snijeg pao. Ajša uhvatila kamerom pogled, koji je moguć samo kratko vrijeme, do prve kiše. U kovilju ima nešto mitsko. Prebrali smo internet, i stvarno pronašli da tamo gdje ima kovilja, hodaju vile, a u nekim krajevima ga koriste da bi od kuća i staja odagnali zle duhove. Stvarno mitska biljka.
Kovilje (lat. Stipa pennata) je retka vrsta koja se može naći u Panonskoj niziji, npr. u Deliblatskoj peščari. Pripada porodici trava (Poaceae) — evoluciono među najsloženijim familijama biljaka kojoj pripadaju i mnoge kultivisane vrste neophodne u ishrani čoveka kao što su pšenica, kukuruz, pirinač i dr. Dugačko osje liči na lanenu kudelju, na osnovu čega je ova biljka dobila naučno ime (grč. stype), a i lat. naziv pennatus = perast takođe to pobliže objašnjava. (wikipedia)
Kovilje (Stipa), rod s oko 100 vrsta zeljastih biljaka iz por. trava (Poaceae), raširenih u trop. i umjerenim, osobito stepskim područjima. Neke se vrste, npr. zapadnomediteransko golemo kovilje (S. gigantea), visine 1 m, uzgajaju kao ukrasne biljke. Na primorskim kamenjarskim pašnjacima u Hrvatskoj raste nekoliko vrsta, od kojih je najčešća vunasto kovilje (S. pulcherrima).
Kovilje: Velika višegodišnja busenasta biljka. Stablo 40-100 cm visoko, golo, samo je ispod cvasti kratko dlakavo. Listovi dugi, pojedini dostižu i do 1 m, oni pri osnovi rapavi, ravni i široki 0,5-1 mm. Gornji listovi usko linearni, do 3 mm široki, ravni ili polusavijeni, goli, glatki, retko rapavi. Lisni rukavac duži od internodija, go, gladak, mlad po obodu trepljasto dlakav. Ligula u donjih listova 1 mm duga a u gornjih 2-3 mm, obodom fino trepljasta, ponekad gola. Pleve skoro jednake, duge± 70 mm, dugo zašiljene. Plevice duge (18) 20-23 (27) mm. Donja plevica duga 20-25 mm, u donjem delu gusto dlakava a u gornjem dlake su poređane u 7 redova, od kojih dva dostižu vrh plevice. Os (25) 30-37,5 (41) cm duga, dva puta kolenasto povijena, u donjem delu uvrćena, u gornjem perasto dlakava. Dlake su 7 mm duge. Cveta u julu mesecu.
Raste na suvim travnatim staništima, pretežno na krečnjaku.
Naziv potiče od grčke reči stype, a latinske stupa = lanena, konopljasta kudelja, ili od latinske reči stipare = zbiti, stipula = slamka. (Naturephotography)
Kovilje se naziva i vilina kosa.
Njegova uloga u mitu je najskromnija. Ova biljka služi kao ukras – osušen buket može godinama da se održava nepromenjen. Ime Koviljka je nastalo od ove biljke, da osoba sa tim imenom bude postojana kao kovilje.
U Nevesinju postoji običaj da se za prut veže kita kovilja i zabode u lesu od tora – veruje se da onda vuk ne može da uđe u tor. I kovilje je motiv u narodnoj poeziji, uglavnom uz smilje ili bosilje (lepo se rimuje). Pesme u kojima se pominje kovilje pevaju se uz neke narodne običaje, kao što su odlazak u planinu na beljani petak ili ljuštenje kukuruza.
Smilje, bosilje, kovilje
Ove tri biljke često su opevane zajedno. Na njihovom primeru otkrivamo kako su natprirodne moći koje je narodna mašta često davala biljkama u stvari proistekle iz njihovih sasvim prirodnih karakteristika.
Tako je zbog višedecenijske postojanosti boje osušenog smilja narod smatrao da ova biljka može da obezbedi trajnost ljubavi i produži život.
U osobini bosiljka da zadržava isti intenzitet mirisa i do godinu dana posle sušenja čovek iz naroda video je vezu sa besmrtnošću.
A vilinski izgled tankih, dugih, vazdušastih cvasti kovilja navodio je na pomisao da poljima ove biljke hodaju vile, pa se zato vencima od kovilja štitila stoka od zlih sila.
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen