Nešto mi pade na pamet kako danas pojedoh murava sa onog stabla niže Šantića spomenika... Elem prošle godine nedje' u ova doba,, sjedimo nas nekoliko u Šantića parku i pričamo onako o svačemu,, kako to biva inače. Tako naleti neko od raje i nosi par murava u ruci i dade nam po jednu. Velim ja ovo je sa onog stabla niže,, fine su vala' ali ne moreš se popet na njega,, visoko previše. Uto' Eso Ayala stari mačak veli,, donesi kišobran.. Ja ga gledam,, četeres' u hladu,, on ponovi,, donesi kišobran i dobro ga operi iznutra.. haj' požuri.. moj Eso šta će ti kišobran pitam ga,, a on meni - Hoš' murava,, hoću velim,, Pa hajde onda donesi najveći kišobran. Te ja po kišober,, kad sam se vratio do parka.. Eso puši i veli mi,, haj' samnom.. do stabla. E sad stablo je tačno niže Šantića parka prema Starom gradu,, odmah uz ulicu. Tona stranaca tuda prolazi a ja morah' otvorit kišobran i naopako ga držat' otvorenog i to pokrije cijeli trotoar.. a Eso će sa nekom metlom mlatit granu. Em koreografija iz Felinijevih filmova,, em obadvojica bosi,, u šorcevima,, Eso trese grane a ja držim kišobran otvoren naopako ispod grane. Let iznad kukavičijeg gnijezda je plako' za ovakom scenom.. Zaobilaze nas stranci a mene cirlik ufatio... Pun kišobran.. haj' ti svoj poso'.. a med medeni. Te tako sa otvorenim kišobranom naopako okrenutim ko' da je kesa sa tepe.. pronesoh murve do šantića parka na dijelidbu.. Zavalili se mi kišobran izmedju nas i udri' po murvama.. pa nek se ibrete i zaibrete gospoda stranci.. Meni valja taj dan ko nekom godina..
(Mustafa Demirović/facebook 20210613)
fotografije: Murve, 2021. Džana
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen